Izaberite stranicu

Imajući u vidu da udruženja građana imaju naročito značajnu ulogu u jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine, Grad Novi Sad je ustanovio model poboljšanja saradnje sa civilnim sektorom. Tim povodom je Skupština Grada donela odluku o formiranju Radne grupe „Zelena stolica“.
ekologija
– Uvođenjem „Zelene stolice“ Grad Novi Sad čini iskorak u cilju realizacije mera, usvojenih u „Deklaraciji o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini“, koju je Skupština usvojila u maju 2019. godine – kaže za „Dnevnik“ predstavnik „Zelene stolice“ u Savetu za zaštitu životne sredine Ivana Gojković. – Radnu grupu „Zelena stolica“ čini pet članova predstavnika mreže zainteresovanih udruženja građana, registrovanih u Novom Sadu, a koja u svom osnivačkom aktu, kao oblast delovanja, imaju zaštitu životne sredine i koji su podnosioci inicijative za obrazovanje „Zelene stolice“.

Kako kaže, osnovna ideja i namera rada kroz ovaj mehanizam je da se kontinuirano unapređuje saradnja civilnog sektora i donosioca odluka, kroz povećano učešće javnosti u donošenju odluka. Tako će se savladati mnogobrojni izazovi prilikom kreiranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine.

– Uvođenjem „Zelene stolice“, Novi Sad započinje dugoročnu saradnju donosilaca odluka i civilnog sektora, zainteresovanog za rešavanje problema i uspešnu primenu savremenih standarda u oblasti životne sredine – napominje naša sagovornica. – To je od ključnog značaja za uspešnu primenu Arhuske konvencije i formiranja partnerskog odnosa Grada sa civilnim sektorom u oblasti zaštite životne sredine. Da je ovo dobra odluka, svedoči i Priznanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Po njenim rečima, celokupna situacija oko pandemije kovid-19, nažalost, dovela je do usporavanja svih planiranih aktivnosti u državi, pa i u okviru „Zelene stolice“.

– Uprkos pandemiji, uspeli smo da organizujemo nekoliko važnih aktivnosti, te smo u 2020. godini pokrenuli sajt „Zelene stolice“ (www.zelenastolica.com), učestvovali smo u radu „Republičke stolice“, dok smo sa misijom OECE organizovali seminar za odbornike Skupštine Grada Novog Sada i članove Saveta za zaštitu životne sredine na temu energetske efikasnosti, upravljanja otpadom, klimatskih promena i zaštite životne sredine, kao i o značaju dijaloga

javnog i civilnog sektora – objašnjava Gojković. – Članovi „Zelene stolice“ su podržali i učestvovali u inicijativi za davanje subvencija za kupovinu bicikla, kao vid ekološkog transporta i aktivnog načina života. Trenutno razvijamo dokument, koji će obuhvatiti najveće probleme i izazove u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Novog Sada, a koji će biti objavljen na našem sajtu.

Tako će, i kroz učešće u Savetu za zaštitu životne sredine, pokrenuti raspravu o načinu rešavanja tih problema, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Kako kaže, to je jedini način da se učinkovito deluje u pravcu zdravije i čistije životne sredine u Novom Sadu.

Tri grupe pravila
Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija), koju je Republika Srbija ratifikovala 12. maja 2009. godine kao međunarodni instrument zaštite životne sredine koji definiše pravac održivog razvoja i jača osnovne demokratske principe, sadrži tri grupe pravila, koja se odnose na:pravo građana na dostupnost informacija, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i prava na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena.

Izvor: Dnevnik.rs