Švedska će 12 godina pre roka ispuniti cilj za obnovljivu energiju
Švedska pravi velike korake u izgradnji kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i analitičari veruju da će ta nordijska zemlja ciljeve za 2030. ostvariti već 2018. godine, ponajviše zahvaljujući vetroelektranama. I dok nevladine organizacije smatraju da se nijedna evropska zemlja ne trudi dovoljno u borbi protiv klimatskih promena, švedske ambicije su impresivne u poređenju sa drugim članicama EU.
Švedska je, uz Norvešku, 2012. obećala da će do 2020. povećati proizvodnju struje iz obnovljivih izvora za 28,4 teravat sati (TWh). U 2017. ta zemlja ponovo je „podigla lestvicu“ i objavila da će do 2030. dodati još 18 TWh iz obnovljivih izvora.
Računajući već instalisane kapacitete, posebno vetroturbine, i planirane investicije, Švedska agencija za energiju procenjuje da bi proizvodnja mogla da dostigne 19 TWH do kraja 2018.
Stručnjak za energetiku Markus Selin objašnjava da je „nakon odluke o povećanju ambicija, usledio niz investicionih odluka i da će brojne vetroturbine biti završene narednih godina“.
Švedske ambicije na planu energetike su impresivne u poređenju sa ostalima u Evropi. Cilj od 20% obnovljive energije do 2020. na nivou EU i nacionalni cilj od 49% Švedska je premašila još 2015, kada je udeo energije iz obnovljivih izvora dostigao 50%.
Vlada je za 2030. postavila i cilj u oblasti energetske efikanosti od 50% premašivši tako cilj na nivou EU od 32,5%.
U međuvremenu je Evropska komisija otvorila početkom jula javnu raspravu o dugoročnom klimatskom planu sa ciljem da ekonomiju EU usmeri na put koji će joj omogućiti da ispuni ciljeve iz Pariskog sporazuma o klimi.
Komisija je preuzela obavezu da izađe sa opcijama za strategiju za nultu emisiju do sredine veka i mogla bi da iskoristi primer Švedske koja planira da taj cilj dostigne 2045.
Mreža za klimatske akcije Evropa (CAN) u junu je rangirala članice EU po akcijama u borbi protiv promena klime i Švedska je na toj listi, na kojoj niko nije na vodećoj poziciji, na drugom mestu.
CAN tvrdi da nijedna evropska zemlja ne radi dovoljno u borbi protiv promena klime i za smanjenje emisije ugljenika ali priznaje da su Švedska, Portugalija, Francuska i Holandija lideri.
Ta organizacija posebno je kritikovala Estoniju, Irsku i Poljsku.